Od…i u skokovima!
Sredila sam se isključivo zbog sebe i radi sebe. Danas se tako osjećam. Ne zovem te ni na šta, niti ti šaljem bilo kakve "tajne signale".
U mom svijetu je sve kristalno jasno. Da-Ne-Možda znače upravo onako kako ih izgovorim. Zapamti!
Ako mi se danas bude nosila suknja na glavi, ima baš tu i da je nosim. Ako mi se večeras nosi kupaći i čizme, nosiću to. Ako mi se danas u 10 am stavljaju ratničke boje, našminkaću se tako.
Ono što nikada neće moći da bude je to da odjeća bude izgovor za nasilje. Nasilnik je nasilnik, pa bila suknja do poda ili do pola butine.
Iako je majka uvijek bila protiv mog bavljenja karateom, ja sam bila presrećna. Pomoglo mi je u mnogo čemu. U samopouzdanju, a i bogami u samoodbrani.
Da, da..dobro čitaš, draga moja..branila sam se.
Karate mi je pomogao da hodam slobodno ulicama (naravno uz dozu obazrivosti), da obučem šta ja hoću, a da me niko ne pogleda kako ne treba.
Tako je bilo i te večeri kada sam u punom sjaju sa ogromnim samopouzdanjem i kuražnošću ušla sama u lokal, u provokativnom izdanju (do tada ne vidjenom). Nije da sam ja neka monahinja ili da se sramim nešto, nego jednostavno smatram da jedna krupna žena ne treba da dozvoli sebi da uteže-priteže, jer izgleda bzv.
To veče sam sebi izgledala wow!
Moć zapažanja mi je uvijek bila jača strana. Dok sam koračala, primijetila sam žudne poglede, uzdahe..i šta već nisu pomislili.Očekivala sam "belaj" tu noć..
Prišli su neki pijani momci za naš sto da nazdrave i kad su vidjeli da nema "posla od toga za šta su došli" počeli su da budu drski. Drsko sam ih zamolila da se udalje, da je to najbolje za njih. Jedan od njih se nasmijao, približio mi se i šapnuo mi na uvo: -
"Vidjećeš ti, šta zamišljaš da si, obukla si se tako da bi te mi posmatrali i da bi bila poželjna"..uhvatio me je za ruku u smislu da mi pokaže za šta sam se ja to obukla.
Prekid filma je nastupio tada. Takav nokaut u životu nije dobio. Ustao je, umio se i došao da se izvini.
Kukavica!
Eto, tako se to radi.
Nažalost, kod nas je uvijek žena kriva. Na Balkanu.
Kada se desi zlostavljanje ili silovanje, odmah se javljaju dežurni kritičari:
U svijetu: Ženi treba psihološka pomoć.
Kod nas: "Ženo, nećemo da se miješamo.. (a, zove policiju kad je pojača malo glasnije muzika)
U svijetu: "Žao mi je što joj se to dogodilo".
Kod nas: "Nisu to čista posla. Ta mala se uvijek provokativno oblači. Izazvala ga je.
Voli da se j.ebe, i sad kao silovana. Ajde, molim te.
"Posle j....a nema kajanja".
Pod "kajanjem" se podrazumijeva činjenica da vas neko na silu uzme, i da vas posle toga psihički maltretira, jer si "ti to tražila"..
Niko ti neće pomoći ako si zlostavljana, ako narod kaže da si ti to zaslužila. Sramotno. Bogu hvala, pa ima glasnih žena koje ne dozvoljavaju da takvo nešto prodje ne kaženjeno.
Pljunem ja na takav narod i šta oni pričaju.
Zapamti ovo, ženo draga. Gdje god bila, šta god obukla.
DA znači DA, NE znači NE!
Sve mimo toga je zlostavljanje i ne dopusti da te okrive. Budi glasna, za pravdu se valja izboriti.
Vaša, Iv! *
Autor: Ivana Lupšić
Foto: Pinterest
-200x200-rez.jpg)
