Skloni smo osuđivanju.
Ta neodoljiva potreba da sudimo i krivimo druge je možda nešto urođeno, ili je ipak stečena loša navika koja može da povrijedi druge i nanese bol i nama i drugima. Zašto to radimo i što se zapravo krije iza osuđivanja?
Osuđivanje se odnosi na to da u drugim ljudima vidimo one osobine koje nisu u skladu sa našim naučenim skupom pravila i sa našim viđenjem dobrog, lijepog, kulturnog…
Na primjer, hodaš ulicom i formiraš mišljenje o ljudima koji prolaze pored tebe. “Vidi ovog debelog”, “što ova ima veliki nos”, “uuu, ova djevojka je baš zgodna”, “gledaj ovog što baca pikavce po ulici”, “da li ovaj ima ogledalo kod kuće, vidi kako se obukao”…
Ima tu i pozitivnih i negativnih komentara, ali više onih loših. Veoma je loše formirati mišljenje o nekome na osnovu njegovog fizičkog izgleda ili na osnovu jednog postupka.
Ali, iako to ne govorimo naglas, jer nije baš društveno prihvatljivo, mi često tako mislimo i te misli zadržavamo za sebe.